1. Olivera Vuković Svest i svesnost

2. Modaliteti svesti
Budnost
Orijentacija
Svesnost

4. Hajka na definiciju
Ne postoji jedinstvena definicija svesti, nema konsenzusa
Dihotomija: redukcionistički vs. dualistički pristup
Prioritet samosvesti ili integrativnoj funkciji svesti
Bliskost svesti i pažnje / svesti i volje

5. Pristupi izučavanju svesti

6. Filozofija uma (duha)
René Descartes (1641) Renatus Dekartezijus
Baruch (de) Spinoza
Wilhelm Leibniz (oko 1700)

7. Nauka o svesti, 20. vek
Svest je tradicionalna tema psihologije - eksperimentalna introspekcija, PAUZA znatno manje bavljenje tom temom
Psihologija: subjektivni pristup
-Psihoanaliza (svest ‘vrh ledenog brega’)
-Biheviorizam (svest isključena iz istraživanja)
Neurologija: objektivni pristup - nauka po svojoj prirodi, objektivna a svest je, po svojoj prirodi, subjektivna
Filozofija uma

8. Filozofija uma (duha)
Ned Block Dan Dennett Thomas Nagel David Chalmers

9. Filozofija uma i nauka

10. Filozofija uma i nauka
Francis Crick
Stuart Hameroff
Nancy Kanwisher
Steven Mithen

11. Pristupi izučavanju svesti
“Tvrdi pristup”
♦Kognitivne nauke i bihejvioralne procene; treće lice
♦Neuropsihologija i neurobiologija
♦Klinička psihijatrija: psihofarmakologija
“Meki pristup”
♦Alternativna stanja svesti: od snova do psihodelika
♦Kontemplativne i istočnjačke tradicije: meditacija; "viša" svest
♦ “Delikatna” energija: bioenergija mimo poznatih fizičkih sila
“Roviti pristup”
♦Introspekcionizam: fenomenološko iskustvo; prvo lice
♦Socijalna psihologija: ekološka, konstruktivistička perspektiva
♦Razvojna psihologija: razvojnost procesa
♦Individualna psihoterapija: individualni adaptivni kapaciteti
♦Psihosomatska medicina: interakcija sa telesnim procesima
♦Quantum-svest: avangardne teorije u fizici
Wilber, 1988

12. Problemi proučavanja svesti
Subjektivnost “Subjectivity Problem”
Problem tuđeg uma “Other Minds Problem”
Farber i Churchland, 1995

13. Subjektivnost
Svesni smo okružujućeg fizičkog sveta
-dilema od čega je sastavljen, o složenosti, ali bez dileme da postoji
Dve pojave koje deluju skroz različito
-fizički predmeti (veličina, oblik, težina i dr.) možemo da izmerimo i oko njih ćemo se lako složiti
-lična iskustva – osećaj bola, boja .. koju sada gledam

14. Kvalija - Qualia

15. Problem eksplanatornog jaza Svest i kvalije
Problem tumačenja introspektivnog, subjektivnog aspekta svesti terminima objektivne neuronauke
Chalmers i Jackson interpretiraju jaz kao ontološki tj. tvrde da kvalije nikad ne mogu da budu objašnjene
Svest je samo karakteristika celog sistema, ali na višem nivou
Is Your Red The Same as My Red?

16. What Mary Didn't Know
Misaoni eksperiment o hipotetičkoj neuronaučnici 23. veka Mary koja je vodeći stručnjak neurobiologije obrade boja (Frank Jackson, 1982)
Mary može da objasni "lakše" probleme svesti
-biološka, strukturalna i funkcionalna osnova
-iskustveno da doživi različite boje
Iskustvo o sopstvenoj svesti ne može se izvesti iz fizičkih činjenica o funkcionisanju mozga

17. Problem tuđeg uma
Semantički, ne možemo govoriti o potpunom određenju tuđih subjektiviteta
Opskurna sfera intuitivno analoškog nagađanja
Konvencionalno rešenje: priznanje postojanja tuđeg subjektiviteta i prihvatanje komunikacije sa njima bez obzira što ne znamo sadržaj njihovih misli

18. Problem svesti
Deskriptivna pitanja
-Šta je svest, koje su njene primarne karakteristikelike?
Funkcionalna pitanja
-Zašto smo svesni?
-Koja je funkcija svesti?
-Evolucija?
Eksplanatorna pitanja
-Kako nastaje svest?
Svest najmisterioznija pojava u univerzumu

20. Svest “misterija sa dvostrukim pogledom”
-Preduslov psihičkih funkcija, energitizuje ih uskladjuje i evidentira njihovu aktivnost
-Krajnji rezultat svih ostalih psihičkih funkcija, sinteza svih procesa
“Sveukupnost sopstvenih psihičkih doživljaja koje neposredno opažamo introspekcijom i relativno jasno ih opisujemo ili na neki drugi način izražavamo” - svesnost o sebi i o okolini Šta je svest?

21. Karakteristike svesti
Jasnoća - fluktuira
Nivo svesti
Usmerenost - pažnja
Sadržaj
Tok i kontinuitet
Nekomunikativnost

22. Levels-of-consciousness model
Kihistrom, 1984
deskrptivnom model kontinuuma
različit nivo dostupnosti sadržaja
Periferna svest
Primarna svesnost
Reflektivna svesnost

23. Sadržaj svesti
Senzorna percepcija
Unutrašnji govor
Konceptualno mišljenje
Pamćenje
Emocionalna osećanja
Volja
Samosvest...

24. Teatarska hipoteza “Evo mene, u pozorištu, koje je smešteno otprilike negde u mojoj glavi i gledam spolja kroz moje oči... ovo je više osećajno pozorište u kojem osećam dodire, mirise, zvuke i emocije. A mogu i da upotrebim svoju maštu, prizivajući slike i zvuke koje ću videti/čuti, kao da su na mentalnom ekranu, mojim unutrašnjim okom ili čuti mojim unutrašnjim uhom. Sve je to sadržaj moje svesti, a ja sam publika koja ih doživljava.”

25. Teatarska hipoteza
Platonova pećina
Descartes i Taine – analogija: na pozornici se odvija ukupna radnja, ali je uvek samo deo osvetljen
Pavlovljeva svetla tačka
Normanov reflektor – naglašavanje kontrolnih procesa
Baarsov teatar svesti - GWS
Alegorijski prikaz ne samo sadržaja već i mogućeg načina funkcionisanja svesti:

26. Kontinuitet i tok svesti
Svest je u neprekidnom, dinamičnom kretanju
William James (1842-1910) uveo je izraz „tok svesti“ - svest teče poput reke
Naš svesni život izgleda kao stalno tekuća struja slika, zvukova, mirisa, dodira, misli, emocija, briga i radosti koji nam se događaju, jedan za drugim

27. Stream of consciousness
1922
Saul Steinberg, The New Yorker, October 18, 1969

28. Nekomunikativnost
Svest saznajemo posredno kroz ponašanje i delatnost
„Izmedju moga ja i ostalog sveta postoji nevidljiva barijera koja omogućuje da niko ne može da prodre u moju psihu i sazna šta ja mislim i osećam, niti ja mogu da saznam šta drugi misle i osećaju“
Kod poremećaja svesti, pacijenti imaju doživljaj da drugi mogu da im čitaju misli, nameću misli i sl.

30. Taksonomija svesnih iskustava
Prepreke:
Akademski defetizam, npr. Stujarta Saterlenda (svest je neuhvatljiva i neobjašnjiva)
Ontološko-metodološka prepreka - problem kriterijuma

31. Stanje vs. proces
Svest kao proces
-Svest kao svesnost sadržaja - access consciousness (A-svest)
-Svest kao iskustvo - phenomenal consciousness (P-svest)
Svest kao stanje - kontinuum pobuđenosti (arausala)
Koma
Sopor
Somnolencija
Budnost
Hiperarausal

32. “Kako-je-to-biti” Specifično subjektivno iskustvo senzacija, percepcija, osećanja i želja, to je svesnost nečega Access consciousness - osoba poseduje određenu vrstu mentalnog pristupa nekom stanju...
U rezonovanju, jeziku i voljnoj kontroli
Pojavnost ili fenomenologija svesti, Ned Blok, 1995

33. Samosvest
Najviši nivo svesti je svest o sebi, osećaj lične istorije i identiteta - lično doživljeni događaji imaju autobiografski karakter:
-znanje o svom identitetu
-znanje o svom integritetu
-znanje o svojoj posebnosti u odnosu na druga bića i predmete
-kontinuitet - sve je to smešteno u koordinatni sistem prostor/vreme

34. Privatna self-svesnost - svesnost o sopstvenim mislima i osećanjima („Razmišljam o sebi dosta“; „Generalno sam osetljiv na svoje unutrašnje osećaje”)
Javna self-svesnost - svesnost o sebi kao socijalnom objektu („Obično brinem da ostavim dobar utisak na druge ljude“ )
Značaj distinkcije - zavisnost od mišljenja drugih, sklonost paranoidnoj obradi informacija, validnost upitnika samoprocene Javna vs. privatna samosvest
Fenigstein i Vanable, 1975

36. Oxford philosophers:
“- What is Mind?
-No matter.
-What is Matter?
-Never mind”

37. Predložene teorije
Nekauzalne teorije: svest je epifenomen, svest postoji, ali da nema uticaja na bilo šta drugo
Kauzalne teorije: svest ima određenu funkciju (problem kauzalnosti; teški problemi)

38. Funkcije svesti
Prilagođavanje okolini - bolje, efikasnije
Integrativna funkcija - jedinstvo i istovremenost
Restriktivna funkcija - smanjuje količinu ulaznih informacija koje opažamo i isključuje irelevantne informacije (pozadinski šum)
Egzekutivne funkcije – saznajemo ko smo, gde smo, šta nas realno okružuje

39. Kako smo postali svesna bića?
Evolutivna psihologija: teorija o arheologiji/arhitekturi uma
Adaptaciona prednost svesti
Egzaptacija: kooptirana adaptacija
Fenotipska karakteristika kao nusproizvod adaptacije

40. Evolutivni modeli
Model razvoja svesti, ‘96 Steven Mithen
Privilegovana slika sebe, ‘86 Nicholas Humphrey

41. Svest kod životinja
Predstava o životinjama je otprilike sledeća: one ne pate onoliko koliko pate ljudi, one ne misle, ne brinu se, nemaju predstavu o budućnosti i svojoj smrtnosti, mogu da uspostave vezu sa nekim, ali ne mogu da vole, možda čak nisu ni svesne sebe. Nauka, međutim, dokazuje da te predstave nisu najtačnije.

45. Laki i teški problemi, ‘94.
Dejvid Čalmers (‘66)
Emergentni materijalizam
Dualizam svojstava

46. Laki problemi svesti
Sposobnost kategorizacije i reagovanja na draži
Sposobnost izveštavanja o sopstvenim mentalnim stanjima
Skupljanje informacija u jednom (pojedinačnom) kognitivnom sistemu
Sposobnost organizma da nezavisno proverava svoj unutrašnji status
Pažnja i fokus
Svesna kontrola, razlikovanje budnosti i sna

47. Težak problem
Problem povezivanja
Problem suočeljavanja nematerijalnog sveta naših misli i osećaja sa materijalnim svetom našeg tela
Pitanja:
-zašto je sve to ponašanje praćeno subjektivnim iskustvom
-koji moždani procesi su odgovorni za subjektivna iskustva

48. Kako rešiti teške probleme?
Rešavati lake probleme (Crick; Baars)
-problem subjektivnosti ostaje po strani
-akumulacija znanja može dovesti do reformulacije problema
Teški problemi su nerešivi (McGinn, Pinker)
-novi misticizam - misterijanizam
-kognitivna zatvorenost za tu vrstu problema
Nema problema (Churchland; Dennett)
-teški problemi proizilaze iz pogrešne koncepcije
-ne postoji aktuelna fenomenologija
Rešenje drastičnim merama (Chalmers; Penrose)
-nova koncepcija univerzuma
-nealgoritmički procesi svesti; kvantum koherence

49. Nema problema
Težak problem se bazira na pogrešnoj koncepciji svesti, ili na drastičnom podcenjivanju „lakih“ problema
Prevarantski problem - Patricia Churchland

50. Daniel Dennett
Proučavanje mozga - gubljenje vremena
Mozak stvara iluziju svesti: virtual machine, uzaludno je tražiti NCC
U mozgu integrisani brojni nezavisni procesi proizvodeći koherentni odgovor na percipirani događaj

51. Lingvistički kriticizam
Pitanje odnosa između uma i tela je problematično
Pojmovna kofuzija - problemi nastaju kada se jedno opisuje drugim pomoću rečnika drugog
Traganje za mentalnim stanjima u mozgu je kategorijalna greška ili greška u razmišljanju
Ludwig Wittgenstein, 1954

52. Teški problemi su nerešivi
Esencijalno fenomenološki pristup, misterijanizam
Jaz je epistemiološke prirode
-nismo u stanju da problem koherentno formulišemo (Nagel, 1974)
-trajna i inherentna biološka ograničenj - područje subjektivnih iskustva nam je ‘kognitivno zatvoreno’ isto kao kvantna mehanika slonovima (McGinn, 1989)

53. „What is it like to be a bat?“ Thomas Nagel (1974) Težak problem svesti

54. Zombi (misaoni eksperiment)
Hipotetičko biće - filosofski “kreiran” zombi
Poseduje iste fizičke, funkcionalne i ostale karakteristike kao i svesno biće, ali ne poseduje iste fenomenološke doživljaje
Identičan čoveku, ali ne poseduje qualia, tj. subjektivno iskustvo

55. Problem zombija
Zombije je lako zamisliti, ali da li oni mogu zaista da postoje Chalmers je na “da” strani Dennett je na “ne” strani
Zombiji ne samo zamislivi nego i mogući – u nekom drugom svetu, ako ne u ovom.
Svest inherentna i neodvojiva od veština koje imamo i cela je ideja ludost.

56. Rešavati lake probleme
Antonio Damassio
Baroness Susan Greenfield
Francis Crick

57. Glavne predložene ideje NCC
-Oscilacije frekvencije 40 Hz u korteksu (Crick & Koch, 1990)
-Intralaminarna jedna talamusa (Bogen, 1995)
-Kružne petlje (re-entrant loops) talamokortikalnih sistema (Edelman, 1989)
-Ritmička aktivnost talamokortikalnih sistema (Llinás et al., 1994)
-Prošireni retikulo-talamički aktivacijski sistem (Newman & Baars, 1993)
-Neuralne grupe povezane s NMDA – receptori za glutamat (Flohr, 1995)
-Određeni neurohemijski nivoi aktivacije (Hobson, 1997)
-Neuroni donje parijetalne kore (Sheinberg & Logothetis, 1997)
-Neuroni ekstrastrijatne vidne kori koji projektuju u PFC (Crick & Koch, 1995)
-Vidno procesuiranje u ventralnom kanalu (Milner & Goodale, 1995)

58. Neurobiološka teorija svesti
„Vi, vaše radosti i vaše tuge, vaše pamćenje, vaše ambicije, vaš doživljaj ličnog identiteta i vaša slobodna volja, nije ništa drugo nego ponašanje velikog broja nervnih ćelija i njihovih povezanih molekula“ (Francis Crick, 1994)
Model vizuelne svesnosti (Crick i Koch, 1995))
Sinhronizovano oscilovanje neuralnih grupa

59. Kartezijanski dualizam vs. savremeni monizam
Mislim dakle jesam cogito ergo sum
Osećam dakle jesam

60. Descartes‘ Error, 1994
„Kada se često ponavlja negativno stanje tela i duže se zadržava, kao što je slučaj kod depresija, raste udeo misli, koje su asocirane više negativnim situacijama, što utiče na stil i efikasnost procesa razmišljanja... Nije to slučajno da su mnogi ljudi upravo u toku šetnje naročito kreativni (na primer, grčki peripatetičari)...”

61. 1990s– “The Decade of the Brain” The US Senate
2000s “ The Decade of the Mind” Susan Greenfield
2000 to 2100 be declared as the
“The Century of Mind Mapping”
It may take one hundred years to complete this prestigious job. Hoće li mozak spoznati samog sebe?

62. Baroness Susan Greenfield
Emocije su osnovna poluga u izgradnji identiteta
Proučavati mozak, a ne biti zainteresovan za svesnost isto je kao da proučavate želudac, a da Vas ne zanima varenje
Neuralni ‘sklopovi’ - promenljive, tranzitorne (subsekunde) velike grupe neurona (> 10 miliona) koje nisu ograničene niti definisane postojećim moždanim regijama

63. Neuralni ‘sklopovi’
Detinjstvo - umeren konektivitet
Sanjanje - slab senzorni stimulus
Brzi sportovi - kompetitivni sklopovi
Shizofrenija - poremećaj modulacije
Rejv žurke i dizajnirane droge - bez kognitivnog sadržaja
Depresija - disbalans modulatorne ‘fontane’, npr. serotonina
Anhedonija
Meditacija
Emocije u osnovi svesnog iskustva
Jača aktivnost neuralnih sklopova - slabije emocije

64. Rešenje drastičnim merama
Za integrisanje svesti u nauku potrebne su radikalne ideje - Chalmers, Penrose, Hameroff...
Postoji nekoliko kandidata
-Nova koncepcija univerzuma
-Nealgoritamski procesi svesti, kvantum koherence
-Svest je fundamentalna i univerzalna

65. Svest je fundamentalna
Masa, prostor, vreme (Njutn)
Električni napon (Maksvel)
Svest kao fenomen (Čalmers)

66. Svest je univerzalna
Panpsihizam
Svaki sistem ima izvestan stepen svesnosti
Čak i foton ima izvestan stepen svesnosti
Doprinos u rešavanju 'teškog problema‘
Argumenti...
Konstitutivni i Raselov panpsihizam

67. Informatički integrisana teorija
Svest je informacija i svest je integrisana
Mera integracije informacija - 'fi‘: procena količina informacija integrisanih u sistemu
Fundamentalni zakon svesti: visok fi, visoka svesnost
Čovek, miš, crvi, mikrobi, čestice... količina 'fi' opada ali nikada nije nula
G. Tononi

69. This is the extraordinary place where we all live - the Universe!
Mozak i svemir dve su najveće misterije koje još nije dokučio ljudski um.
Ljudski mozak će možda pre dokučiti svemir iznad glave, nego svemir u glavi.