Mediji, mentalni poremećaji

1. Savremeni mediji i
patoplastika mentalnih
poremećaja
Olivera Vuković
Klinika za psihijatriju KCS,
Medicinski fakultet
Beograd

2. kanadski mediolog, slovi za pionira terminološke upotrebe
reči globalizacija i globalno selo.
dve decenije posle smrti doživljava pravi "rivajvl“
evolucija medija – ekspanzija interneta i satelitske televizije
– učinila je Makluanove metafore potpuno primenljivim
Maršal Makluan (1911-1980)

3. knjiga je “produžetak” vida,
garderoba je “produžetak” kože,
a mediji su...

4. “Mediji su produžeci
naših čula, našeg nervnog
sistema i menjajući se, oni
radikalno transformišu
našu okolinu i utiču na
sve što radimo. Jednom
rečju - menjaju nas.”
produžetak našeg ja?!

5. Pojam selfa – nekad vs. danas
• kasni srednji vek – osoba je bila neodvojiva od svojih
socijalnih uloga
• rano moderno doba (16. vek) - "razdvajanje osobe od
fiksiranog mesta u socijalnoj mreži, što je zahtevalo da se kao
o osnovnoj jedinici misli o pojedincu a ne o zajednici“
(Baumeister, 1987)
• pojava ideje o unutrašnjem prostoru, koja je vodila do ideje o
privatnosti
• self - svojstvo pojedinca, deo ličnosti, pod manjim ili većim
uticajem sredine, do izvesne mere promenljiv ali uvek
jedinstven
Albrecht Drer - Autoportret

6. • savremena relaciona psihoanaliza - self kao proizvod odnosa dovodi do toga
da se o njemu mora misliti kao o diskontinuiranom i višestrukom
• kongruentno sa postmodernističkim shvatanjem - Ideje o policentričnosti,
"anti-identitetu“, "anti-integritetu” i decentriranom, višestrukom selfu sve su
raširenije u različitim humanističkim disciplinama i utiču na psihologiju
(Freeman i Brockmeier, 2001)
• “u svakoj osobi ima više selfova i singularnost osoba nije očigledna činjenica
o ljudskim životima, već rezultat nametnutih normi" (Harré, 2001).
Pojam selfa – nekad vs. danas
značajne promene poslednjih decenija...

7. Privatni i javni aspekt selfa (1972.)
• kretanje od modernog selfa do postmodernog selfhooda - rezultat promene
socijalnih uslova koji oblikuju individualne identitete
• → naši identiteti formiraju se, razvijaju i održavaju u širokoj mreži socijalnih
odnosa, koji su - gotovo svi, u nekim slučajevima doslovno svi - površni,
mnogobrojni, kratkotrajni, emocionalno i moralno beznačajni
• → ono što smo nekad nazivali intimnim životom, potpuno je promenilo svoju
prirodu (Gergen, 1991).
– od življenja u svetu u kome većinu ljudi lično poznajete u življenje u svetu u kome s drugima
komunicirate mnogo posrednije u tzv. sajberprostoru

8. WWW self
• Internet dovodi do stvaranja paralelne stvarnosti u kojoj svako od korisnika
kreira “elektronsko telo” tj. svoj avataravatar koji može da se podudara sa realnim
životom i sopstvom a može da predstavlja verziju izmišljenog, alternativnog
identiteta, na način nako kako bi želeo da se ogleda u očima drugih ljudi
(idealizovana predstava sebe vs. izražavanje one strane ličnosti koja bi u stvarnom
svetu bila osuđivana i odbacivana ili čak bolesna).
• Dona Haravej (Donna Haraway) nagoveštava da smo svi mi „na kraju dvadesetog
veka, postali priviđenja: hibridi mašine i organizma – postali smo kiborzi.
Kiborg je naša ontologija.“
Hacking the future 1996:41

9. Čovek i mašina – pitanje granica
• odnos između ljudi i tehnologije toliko je intiman da više nije moguće
odrediti gde se čovek završava a gde počinje mašina...
• Washington University, St. Louis – ženi kojoj su privremeno
implantirane elektrode u centar za govor bila je u stanju da pomera
kursor kompjutera na ekranu svojim mislima, bez izgovaranja reči
• Brown University – naučnici su uspešno testirali interfejs mozak-
kompjuter tzv. BrainGate, kojim su omogućili da paralizovana žena,
mislima pomera kursor

10. • termin cyberspace (William Gibson, 1984)
• tehnologizovani prostor, različitih okruženja, koja se međusobno
preklapaju u koje korisnici ulaze sa različitim željama, ambicijama
i vizijama i pregovaraju svoju poziciju u odnosu na mogućnosti
koje su im date
• sajber kultura – relativnost podele na virtuelno vs. realno
• virtuelnost je definišuće svojstvo kulture (Šefer, 2001)
Šefer: “Naime, ukoliko neka osoba pati zbog nesrećne sudbine izmišljenog lika iz nekog romana (Ana
Karenjina), ili se preispituje sa Hamletom, divi Ahilu to je isto kao kada se u virtuelnoj realnosti
„pobedi” u svetu neke računarske igre. Sve mentalne predstave su virtuelne realnosti” (2001, knjiga
Zašto fikcija?)

11. transkulturni dijalog - povezivanje ljudi i mogućnost kreiranja zajednice u kojoj se
uspostavlja komunikacija između osoba udaljenih u prostoru i vremenu

12. Teorija malog sveta
Drugim rečima, kažu autori ovog istraživanja, kada je reč o bilo kojoj osobi
prijatelj vašeg prijatelja poznaje prijatelja njegovih/njenih prijatelja.
Stenli Milgrem , 1967.

13. • socijalna mreža čiji je razvoj obeležio drugu polovinu decenije na izmaku,
otvara neslućene mogućnosti komunikacije, osvežavanja starih poznanstava i
sticanja novih, ali, u isti mah, neslućenom brzinom otvara naš privatni prostor
neželjenom oku
• fenomen “Kolumbovog jajeta”... eksponencijalni porast upotrebe www...
• pro: laka i jednostavna onlajn komunikacija, okupio je mikrozajednice (po više
različitih osnova, učvršćivanje medjuljudkih kontakata...)
• contra: slučaj Fejsbuka samo je vid novog formata za stare „probleme”, npr.
do socijalne izolacije
• polarizovana atmosfera: dobar vs. loš internet
“mač sa dve oštrice”

14. • ispitivanja socijalne izolacije i usamljenosti brojnija od bilo kojih drugih koja su se bavila
nekom od mogućih štetnih posledica korišćenja Interneta... ispitivanje depresije
• longitudinalna studija Kraut-a i saradnika (1998) – nakon 2 godine povećane upotrebe
Interneta, od ispitanih porodica došlo je do smanjenja porodične komunikacije i obima
socijalnih veza van nje, kao i do povećanog osećanja depresije i usamljenosti kod nekih
ispitanika, naročito onih u mlađem i adolescentnom dobu

15. Paradoks ili e-volucija?
Hamburger & Ben-Artzi su predložili model koji pretpostavlja da se ljudi koji već u
realnom životu imaju problema sa osećanjem usamljenosti i napuštenosti više
okreću Internetu iz prostog razloga jer pokušavaju da bar u virtuelnom svetu smanje
ili se eventualno u potpunosti liše tih osećanja. Otuda se ubuduće mora ozbiljno
uzeti u obzir i pitanje tipologije i dinamike ličnosti Internet korisnika, jer ono što je
dobro, poželjno ili barem ne-štetno za jednu osobu ne mora nužno biti i za drugu
Zaključak studije je da ne postoji jedinstven efekat Interneta na svakodnevne aktivnosti
prosečnog adolescenta i da Internet služi potpuno drugačijoj svrsi kod socijalno anksioznih
i usamljenih individua. Redosled i smer povezanosti osećaja usamljenosti i ponašanja na
Internetu u smeru neuroticizam → usamljenost → Internet.

16. • teorija socijalne kompenzacije - virtuelna komunikacija privlači introvertne i
anksiozne osobe, koje na taj način ublažavaju probleme u socijalnoj interakciji
(Jochen, Valkenburg, Schouten, 2005)
• introverzija vs. ekstraverzija “Internet evolution and social impact” (Kiesler et al.,
2001)
Psiho-socijalni uticaji virtuelnih
komunikacija

17. • internet učvršćuje mrežu korisnika (Gross i dr., 2002: 70-99)
• nema negativan uticaj na učešće u realnom životu (Katz, Aspden, 1997: 81)
• virtuelna komunikacija može imati negativne posledice koje na mentalno
zdravlje i socijalnu uključenost (Kraut i dr., 1998).
• anksiozne osobe realni svet zamenjuju virtuelnom komunikacijom (Chak, Leung,
2004
Kontradiktorni rezultati

18. Neka razmišljanja... kvalitet
komunikacije u “malom svetu”
• FENOMEN UMREŽAVANJA savremena tehnologija (računar, telefoni, TV, automobili...)
olakšava i ubrzava kontakte medju ljudima jer omogućuje neprestani i brži protok
informacija koje izmedju ostalog stvaraju naš svet.
• medjutim, da li internet-komunikacija može da zameni realni, “živi” kontakt i u kojoj meri
našu socijalnu razmenu čini fluidnom ...
• da li su to prijatelji ili površni kontakti
• da li želite da Vam rodjendan čestita 1000 ljudi ili da ga prevedete sa pet dragih
osoba
• koliko je stepen emocionalne investicije, vremena koje posvetite prijateljima na FB-
u i u realnom životu?!
ilustracija...

20. • Here, we show a biological basis for such variability by
demonstrating that quantitative variation in the number
of friends an individual declares on a web-based social
networking service reliably predicted grey matter density
in the right superior temporal sulcus, left middle
temporal gyrus and entorhinal cortex (implicated in social
perception and associative memory, respectively.).
However, the brain regions we identified were specifically
associated with online social network size, whereas the
grey matter density of the amygdala was correlated both
with online and real-world social network sizes. Taken
together, our findings demonstrate that the size of an
individual’s online social network is closely linked to focal
brain structure implicated in social cognition.

21. Psiho-socijalni uticaji virtuelnih
komunikacija
• zabrinutost i dilema kako će novi oblici socijalizacije uticati na mentalno zdravlje
pojedinaca
• Poremećaj uzrokovan Internet komunikacijom još uvek nije dobio odgovarajući
naziv... u upotrebi su razni termini, tako da se pored termina zavisnost od Interneta –
Internet addiction (Young, 1996), kompulsivna upotreba Interneta (Compulsive
Internet use), patološka upotreba Interneta (Pathological Internet use) ...
• postoji jasna namera da nova američka klasifikacija mentalnih oboljenja (DSM-V), koja
je u fazi pripreme, uvrsti ovaj oblik zavisnosti u dijagnostičku kategoriju pod nazivom
kibernetski poremećaj.

23. average celebrity score, 2006
NPI scores
increased .
33 standard
deviations
from 1982-
2006
American college students score increasingly higher in narcissism
since the 1980s - Narcissism increasing

24. American college students score
increasingly higher in narcissism since the
1980s
Mogući uzorci (pretpostavke)
•Roditeljstvo?
prezaštićujući roditelji
•Škola?
veća prava dece
•Mediji?
reality TV
socijalne mreže: MySpace, Facebook
(Stout, 2000; Horton et al, 2006)

26. • www novi prostor zalaganja za “savršeno telo”
• Jutjub i Fejsbuk – kritikovani zbog prikazivanja video zapisa sa elementima
“pornografije mršavosti”, te su inkriminišući snimci posklanjani.
• lozinka pananoreksičara: “thinspiration” – oni čine čvrstu i fanatičnu elektronsku
zajednicu, s motivacionim porukama poput “od ukusa bilo kog jela mnogo je bolji osećaj
mršavosti” ili “hrana je droga”.
• internet sajtovi i FB anoreksičnih “sestrinstava” poučavaju korisnike kako da
konzumiranjem laksativa i diuretika svedu kilažu na minimum.
O internetu i telu: nova medijska slika anoreksije

27. • online dezinhibicija
• viktimizacija dece, žena...
• nasilje u porodici
• stalking
• virtuelno nasilje
• Truman’s show
• facebook paranoia
Uticaj virtuelnih komunikacija na psihopatologiju
- internet “produžena ruka” psihopatologije -

28. Efekat onlajn dezinhibicije
(slabljenje barijere u sajberprostoru)
Koji elementi sajberprstora dovode do slabljenja psiholoških barijera koje koče
skrivena osećanja i potrebe?
• disocijativna anonimnst
• nevidljivost
• asinhronost
• solipsistička introjekcija
• disocijativna imaginacija
• minimiziranje autoriteta
ljudi u sajberprostoru čine i govore ono što obično ne bi kada komuniciraju licem u lice
nepristojnog izražavanja,
oštrog kritizerstva, o ljutnji,
mržnji, čak i pretnjama na internetu

31. „Skup postupaka kojima pojedinac, grupa ili organizacija koristeći informaciono-komunikacione tehnologije
uznemirava jednu osobu ili više pojedinaca. Takva ponašanja mogu da uključe pretnje i lažne optužbe,
krađu identiteta, krađu podataka, uništavanje podataka ili opreme, elektronsko praćenje i nadgledanje,
namamljivanje maloletnika u svrhe seksualne eksploatacije i drugo.”

32. Prikazi slučajeva sumanutih uverenja oblikovanih
sociokulturalnim inovacijama
Glass and Campbel [1984]
Slučaj 1
Slučaj 2
rokenrol
rokenrol
sumanuto verovanje da je neko posmatran ili voljen
sumanuto verovanje da je neko voljen
Langevin [1984]
Slučaj 1-2
Slučaj 3
Slučaj 4
rokenrol
rokenrol
rokenrol
sumanute ideje veličine
sumanute ideje veličine i pogrešnog identiteta
objašnjenje za glasove
Podoll et al. [2000] Internet sumanute ideje odnosa
Kobayashi et al. [2001]
Slučaj 1
Slučaj 2
Slučaj 3
Internet
Internet
Internet
objašnjenje za glasove
svi poznaju činjenice o pacijentu
svi poznaju pacijenta
Catalano et al. [1999] Internet sumanute ideje kontrole
Catalano et al. [2000]
Slučaj 1-4
Slučaj 5
Internet
Internet
sumanute ideje uticaja
sumanute hipohondrijske ideje

33. Ana G.

34. REALITY SHOW?NOVI POREMEĆAJ ILI...?

35. “Da li ponekad primate licne poruke sa
radija ili televizije?” (SCI PANSS)
NOVI POREMEĆAJ ILI...?

36. Umesto zaključka
• evaluativni, pro et contra diskurs - bilo da je taj diskurs
utopistički (a time često i optimistički) ili distopistički (odnosno,
pesimistički)
• oprezniji pristup interpretaciji "under-construction" fenomena: umesto o podeli na
realno i virtuelno, pre bi se moglo govoriti o mogućnostima virtualizacije realnog i
realizacije virtuelnog, umesto o uticajima i posledicama tehnologije na psihopatologiju…
promišljajući sajber-prostor ne kao nešto radikalno novo, već kao nešto zanimljivo
drugačije