m

1. Motivacija

2. MOTIVACIJA
• MOTIVI - pokretačke snage koje izazivaju aktivnost čoveka
(usmeravaju aktivnost)
• MOTIVACIONO STANJE (stanje motivisanosti) – zaokupljenost
osobe nekim motivom i akcijom pokrenutom tim motivom
• MOTIVACIONI PROCES - proces pokretanje aktivnosti čoveka,
njenog usmeravanja na određene objekte radi postizanja cilja
• MOTIVACIJA u širem smislu obuhvata sve 3 navedene pojave (dok
se u užem smislu odnosi na motivacioni proces).
Pojedine dispozicije ličnosti, kao što su
preferencije, interesovanja, stavovi i
vrednosti, na osnovu povezanosti sa
motivima, dobijaju motivacioni karakter i
utiču na ponašanje osobe. Takođe,
aktiviranje pojedinih saznajnih procesa i
sposobnosti, znanja, veština i navika,
moguće je njihovim povezivanjem sa
motivima. (Đurić 2011)
Slika preuzeta sa: https://visionexercisephysiology.com.au

3. VRSTE MOTIVA
• Urođeni (primarni) i stečeni (sekundarni) u zavisnosti od toga da li
počivaju na urođenim ili na stečenim potrebama, odn. u kojoj meri su ključni
za egzistenciju čoveka
• Organski i psihološki u zavisnosti od toga da li počivaju na telesnim odn.
fiziološkim potrebama ili na psihološkim
• Svesni i nesvesni prema stepenu uvida koji čovek ima o pokretačima
sopstvenih aktivnosti
• Unutrašnji i spoljašnji prema izvoru zadovoljenja
•Veliki broj motiva se razvija kroz
socijalno učenje čime se proširuje
motivaciona struktura. Treba uočiti vezu
između spoljašnjeg podsticaja i
unutrašnje strukture kao osnove
vaspitnog uticaja na razvoj motiva.
Slika preuzeta sa https://www.slideshare.net

4. SRODNI POJMOVI
• REFLEKS : automatizovana senzomotorna reakcija na spoljašnju draž
• INSTINKT: složeni i posredni programi ponašanja kojima se zadovoljavaju
osnovne biološke potreba
• POTREBA: ono što čoveku fiziološki ili psihološki nedostaje (nedostaci I
viškovi) i nužnost da se to nadoknadi u cilju normalnog funkcionisanja
• NAGON: poremećaj unutrašnje ravnoteže koji nagoni jedinku da je
određenim akcijama povrati , npr: glad, žeđ, seksualni nagon...
• ŽELJA: uz potrebu ili nagon postoji predstava cilja koji može da zadovolji
potrebu
• TEŽNJA: motiv koji nije usmeren na konkretan objekat
• NAMERA: uvek vezana za voljnu radnju i odluku, pretpostavlja motiv,
svesno prihvatanje motiva i postavljanje cilja koji treba da se ostvari

5. TEORIJE
• Teorija instinkta
• Teorija smanjenja nagona (homeostaza)
• Teorija optimalnog uzbuđenja

6. MASLOV – HIJERARHIJA MOTIVA
• Potrebno je prvo zadovoljiti potrebe nižeg reda
da bismo prešli na zadovoljavanje
potreba višeg reda!
• Fiziološke: najsnažnije i omogućavaju
preživljavanje (hrana, voda, vazduh, san,...) .
• Sigurnost:bezbednost, sigurnost porodice, posla
zdravlja...
• Ljubav i pripadanje: porodica, prijatelji,
partnerski odnosi.
• Poštovanje: uspeh, dostignuće, slava,
samopoštovanje.
• Samoaktualizacija: potreba čoveka da
ostvari sve svoje potencijale, da pokaže
svoje umeće i da se trudi da dostigne svoj
maksimum. Ciljevi potreba za samoostvarenjem:
univerzalne vrednosti kao što su istina, lepota,
pravda. Ovo je jedinstveno za humanistički pristup:
većina drugih teoretičara ne prihvata ovu vrstu
potrebe kao osnovnu.
Za
samo-
ostvarenjem
Za poštovanjem
Za ljubavlju i pripadanjem
Potreba za sigurnošću
Fiziološke potrebe

7. UNUTRAŠNJA I SPOLJAŠNJA MOTIVACIJA
• Unutrašnja (intrinzička): kada samo
bavljenje nekom aktivnošću predstavlja
zadovoljstvo odnosno motiv (uživanje u
igri, pokretu..).
• Spoljašnja (extrinzička): kada bavljenje
nekom aktivnošću predstavlja sredstvo da
se dođe do nekih drugih ciljeva (novac,
slava...).

8. UNUTRAŠNJA I SPOLJAŠNJA MOTIVACIJA
Spoljašnja Unutrašnja
Trajnost pamćenja Slaba, brže se
zaboravlja
Veća, sporije se
zaboravlja
Emocionalni odnos
prema sadržaju
Sadržaj nije privlačan,
potrebna je prisila za
usvajanje
Sadržaj je privlačan,
usvaja se sa
zadovoljstvom
Kvalitet usvajanja Usvojenost je površna,
sadržaji su međusobno
slabo povezani i teško se
primenjuju u praksi
Usvojenost je dublja,
sadržaji su međusobno
dobro povezani i lako se
primenjuju u praksi

9. MOTIVACIJA I ŠKOLSKO UČENJE
• Prema složenosti intelektualnih aktivnosti tokom učenja aktivnost
učenika može se poređati po nivoima:
1. Slušanje
2. Čitanje
3. Podvlačenje
4. Beleženje
5. Izrada rezimea
6. Samostalno prepričavanje
7. Diskutovanje, sukob mišljenja
8. Rešavanje problema
9. Kreativna prerada sadržaja učenja
• Nivoi 1 i 2 predstavljaju receptivno učenje u kome je učenik orjentisan
samo na prijem gotovih informacija dok se ostali nivoi odnose na
respodentno učenje u kome učenik intereaguje sa informacijama. Što je
intrinzička motivacija već, učenici teže višim nivoima aktivnosti.

10. MOTIVACIJA I ŠKOLSKO UČENJE
• Važni motivi, stavovi i navike za uspeh u školskom učenju
(Kvaščev):
1. Motiv radoznalosti,
2. Motiv postignuća
3. Motiv samopotvrđivanja
4. Nivo aspiracije,
5. Težnja ka istraživačkom radu
6. Tendencija za strukturiranjem gradiva
7. “Čitanje između redova”
8. Sastavljanje liste problema
9. Želja za eksperimentisanjem
10. Težnja za pravljenjem rezimea, izdvajanjem bitnih informacija, povezivanjem gradiva
iz drugih predmeta
11. Razvijanje metoda efikasnog učenja i razvijanje radnih navika, pravljenje planova i
ritmova učenja
Slika preuzeta sa https://www.slideshare.net

11. PODSTICAJI ZA UČENJE
• namera i cilj da se nešto nauči,
• svest o važnosti zadatka i odgovornost za uspeh,
• rok za koji se uči,
• interesovanje,
• stav prema gradivu i učenju,
• poznavanje rezultata,
• pohvala i pokuda,
• nagrada i kazna,
• saradnja i takmičenje,
• uspeh i neuspeh

12. RAZVOJ MOTIVACIJE ZA UČENJE
• Za razvoj motiva postignuća značajni rani podsticaji (insistiranje na
samostalnosti u ponašanju i rešavanju zadataka, topao i podstičući
emotivni odnos). Kroz topao odnos dete razvija bolju sliku o sebi što
povratno deluje na veći nivo motivacije.
• Učenici sa razvijenim motivom postignuća su i samopouzdani, lično
odgovorni, poštuju znanje i uspeh, imaju unutrašnji lokus kontrole
(uspeh i neuspeh objašnjavaju ličnim radom i karakteristikama).
• Važno je uvažavanje individualnih karakteristika i razlika učenika.
• Učenje po modelu.
Aktivnosti za razvoj motiva:
• Individualizacija procesa učenja
• Određivanje jasnih etapnih i krajnjih ciljeva učenja
• Povratna informacija
• Aktivni oblici učenja i nastave

13. CILJEVI
• Od ocene privlačnosti cilja i njegove
usvojenosti zavisi efikasnost učenja
• Učiti učenike da postavljaju i analiziraju
svoje ciljeve
• Postavljanje jasnih ciljeva učenja često je
problem nastavne prakse
• Ciljeve treba postaviti tako da budu jasni
učenicima i dovoljno privlačni da ih
prihvate

14. PSIHODINAMSKO TUMAČENJE
Slika preuzeta iz Ristić 2014.
3 nivoa ljudskog psihičkog života:
Svesno – misli, doživljaji i osećaji kojih smo trenutno svesni
Predsvesno –informacije kojih trenutno nismo svesni, ali ih lako
možemo dozvati u svest – znanja, sećanja
Nesvesno – najveći deo uma, pre svega instinkti i nagoni, uključuje
neprihvatljive seksualne i agresivne nagone, misli, osećanja i
sećanja kojih nismo svesni
Delovi ličnosti:
ID – rezervoar psihičke energije, biološki , instinktivni, nasleđeni deo
ličnosti koji se ne razvija, vođen principom zadovoljstva
(zadovoljenje svih želja sada i odmah), ne uzima u obzir
logička i spoljna pravila, ne razlikuje realno od fantazije
,
SUPER EGO – moralni deo ličnosti, sadrži principe i ideale kako se treba ponašati i čemu stremiti, šta se sme a
šta ne sme, izlazi iz ega i nema sopstvenu energiju, razvija se preko pravila ponašanja koja dobijamo od
roditelja, roditeljska pravila postaju pravila samoregulacije (nagrada- ponos i kazna-griža savesti)
EGO – balansira između super ega i ida, razvija se iz ida i iz njega crpi energiju, cilj mu je zadovoljenje zahteva
ida koje stavlja u realne okvire (npr. odlaganje ili pomeranje zadovoljstva) i probleme rešava logički.

15. PSIHODINAMSKO TUMAČENJE
• Nagoni su glavni izvor psihičke energije (pokreću psihički sistem i motivišu
ponašanje). Nagoni izazivaju tenziju, dok je osnova motivacije: redukcija tenzije. Dva
osnovna nagona: Eros i Tanatos.
• EROS - Nagon ŽIVOTA: ja-nagon i seksualni nagon, služi opstanku, osigurava
preživljavanje pojedinca i vrste . Energija seksualnog nagona naziva se libido.
Mnoga ponašanja teško je prepoznati kao seksualna, manifestacije mogu biti:
• Narcizam - osoba investira libido u sebe
• Ljubav – libido je investiran u drugu osobu
• Sadizam i mazohizam – isprepleteni sa nagonima života, ali zasićeni i
psihičkom energijom nagona smrti
• Frojd smatra da potiskivanje energije seksualnog nagona (libida) dovodi do
neurotičnog poremećaja (anksioznost, fobije, tikovi, opsesivno kompulzivni
poremećaji...).
• TANATOS - nagon SMRTI: poriv prema razaranju, povređivanju sebe i drugih,
odgovoran za agresivne porive. Nesvesna težnja ka autodestrukciji projektovana na
druge. To je psihološki izraz principa konstantnosti koji vlada u celoj prirodi:
živi procesi pokazuju tendenciju ka stabilnosti koja postoji u neorganskom svetu, ka
stanju mirovanja.

16. IZGRADNJA KOHEZIVNOSTI
• Strategije za izgradnju kohezivnosti nazivaju se “Team building”.
• Carron (1997) nudi model četiri tačke:
1. povećanje prepoznatljivosti tima npr. oprema za trening, dresovi
2. povećanje društvene kohezivnosti npr. organizacija druženja
događaja, slobodnih aktivnosti
3. razjašnjenje ciljeva tima npr. upoznavanje sa planom priprema, “cilj
dana”
4. poboljšanje timske komunikacije npr. redovni sastanci.
• Efekti ovakvih intervencija su najveći kod timova sa slabom
kohezijom dok kod timova sa dobrom kohezijom nemaju puno
efekta.

17. PRAKTIČNI SAVETI (Caron 1997)
• Svaki član mora biti upoznat sa zaduženjima ostalih članova.
• Menadžer bi trebao da nauči nešto lično o svakom članu tima, što može
koristiti radi sticanja poverenja i bolje saradnje.
• Razvijati ponos pod-timovima u većim timovima ( npr. odbrana u
fudbalskom timu).
• Uključite članove u donošenje odluka kako bi osetili da tim pripada
njima.
• Postavite ciljeve tima i slavite kada se postignu.
• Učite članove tima njihovim odgovornostima, ubedite ih u njihov značaj.
• Dozvolite članovima tima da imaju neslaganja.
• Sprečiti stvaranje klanova unutar tima - dajte svakom članu
moguć́nost da igra i izbegavajte stvaranje “žrtvenog jarca”.
• Koristite trenažne procese da članovi tima nauče koliko zavise jedan od
drugog.
• Podcrtajte pozitivne aspekte rada, čak i kada tim gubi.