JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine. Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

1. J o a k i m I n t e r F e s t a 2 0 1 3 . g o d i n e • b r o j 3 • 9 . o k t o b a r
Dan drugi -„Let iznad kosovskog pozorišta“
PATRIOTSKA KOMEDIJA
ILI„ANTI-NACIONALNA DRAMA“
Na dan otvaranja 8. JoakimInterFesta, u ponedeljak, 7. oktobra
u Skupštini grada upriličen je svečani prijem za goste festivala,
članove ansambla Štad teatra iz nemačkog grada Ingolštata, koji je
grad pobratim Kragujevca.
– Ova godina je jubilej saradnje gradova Ingolštata i Kragujev-
ca pa otuda i gostovanje pozorišta iz ovog prijateljskog grada ima
svečarski, jubilejski okvir. Nemačka predstava u duhu je i temat-
ski vezana za koncept ovogodišnjeg JoakimInterFesta - „Živeti sa
drugima“ i predstavlja, uz iskustva i poruke pozorišta iz regiona,
pogled na evropsku perspektivu iste te teme, agresije, netoleran-
cije i izgradnje kulture partnerstva. Primer ovog gostovanja nije
rezultat dogovora lokalnih samouprava već dogovor dva pozo-
rišta nastalog na bazi saradnje koju su započele dve lokalne sa-
mouprave - rekao je Saša Milenić, predsednik Skupštine grada, na
prijemu održanom u Svečanom salonu, koji je upriličio za goste iz
Nemačke.
Prijemu su prisustvovali glumci oba pozorišta, Knut Veber, redi-
telj predstave „poreklo sveta“, mr Vojo Lučić, direktor Knjaževsko-
srpskog teatra i Nebojša Bradić, umetnički direktor kragujevačkog
pozorišta. Govoreći o konceptu ovogodišnjeg festivala sagovornici
su istakli da su publici obezbeđeni vrsni pozorišni komadi koji isto-
vremeno predstavljaju aktuelnu sliku društva.
Drugog takmičarskog dana, u utorak, 8. oktobra na repertoaru
festivala je bio komad Jetona Neziraja„Noć iznad kosovskog pozori-
šta“ koji je u produkciji privatne trupe iz Prištine„Ćendrija multime-
dija“ režirala njegova supruga Blerta Neziraj.
Po mišljenju autora komada Jetona Neziraja njihova predstava
se odlično uklapa u slogan festivala „Živeti sa drugima“ po svom
umetničkom ali i društvenom angažmanu.
– Predstava„Let iznad kosovskog pozorišta„govori o uticaju po-
litike na umetnost, a, u realnosti znamo da je u čitavoj našoj regiji
taj uticaj ogroman. Politika se strahovito meša u svaku umetnost,
pogotovo u pozorišnu, a ja to najbolje znam jer sam tri godine radio
kao umetnički direktor nacionalnog pozorišta i baš„zbog tog utica-
ja“ su me izbacili sa posla, zbog mog angažmana u teatru jer je moj
glavni cilj je bio da se to pozorište otvori prema drugima i usmeri na
regionalnu saradnju, kaže Neziraj.
On je za temu komada uzeo dan proglašenja nezavisnosti Ko-
sova.
– Sam taj proces je rađen, tako, da je nešto bazirano na istinitim
događajima poput činjenice da je kosovskoj filharmoniji dat nalog
da spremi koncert za dan proglašenja nezavisnosti a niko im nije
rekao kada će doći taj da, a i lik Džejmsa rađen je po istinitoj priči
jednog Amerikanca, albanskog porekla koji je iznajmio avion, leteo
po svetu apelujući da Kosovo priznaju države sa svih kontinenata i
srušio se negde u Africi. Naravno, neki delovi komada su čista umet-
nička fikcija, objašnjava naš sagovornik.
Po njemu trenutna situacija u pozorištima na Kosovu je jako loša.

2. 2 JoakimInterFest 2013
Reč kritike
IGRA ISTINE
(POREKLO SVETA – Drama Sorena Voime – režija Knut Veber
– STADTEATER Ingolštat, Nemačka – Velika scena Knjaževsko-
srpskog Teatra, Kragujevac- ponedeljak, 7. oktobar 2013.)
... Prvo pitanje koje se postavlja u odnosu Zapadne i Bliskoistoč-
ne civilizacije, ako tako možemo da kažemo, kad se one sretnu na
istom terenu – u ovom slučaju u Nemačkoj – postavlja se pri pogle-
du na ŽENU i na njeno mesto u društvu i u svakodnevnom životu...
...Postavlja se pitanje, naravno – da li uopšte postoji RAZLIKA
između Zapada, sa neskrivenim erotskim sadržajima, koji ulaze u
svakodnevnu upotrebu i svaki put se uvećavaju i nagomilavaju,
gde se uspostavlja stanje INFLACIJE nadražaja potrebnih za pret-
postavljeneciljeveosvajanjapažnje...iIstokakojibrižnim,nametlji-
vim SKRIVANJEM ženskog tela, zapravo raspaljuje i maštu i nagone
dominantne muške populacije, pa se opet sve, nekako vrti oko lju-
bavnih i seksualnih asocijacija.
... Nekako o ovim temama govori i predstava POREKLO SVETA
Stadsteatra iz Ingolštata.. Predstava iz Ingolštata prosto pledira za
tom tolerancijom, sagledavajući sa raznih strana taj i intimni i dru-
štveni problem, koji je svakako mnogo življi u Nemačkoj nego kod
nas. Zbog te konkretne opterećenosti ovim problemom u suživotu
svakodnevnog opstajavanja – autori predstave i nisu mogli druk-
čije nego da daju sve od sebe da ovaj bolni sadržaj učine što pitki-
jim i da koriste što god mogu više komičnih izražajnih sredstava u
glumačkom izrazu. Jer, bojim se – da su problem zaoštrili i digli ga
na nivo suštinske rasprave sukoba u nekom žanru tragičnog pozo-
rišta, što je lako moglo da se dogodi – bojim se da, ne samo da niko
ne bi hteo da takvu predstavu gleda, nego bi se sukob oko teme,
još više zategao i da bi došlo do novog otvorenog sukoba, kakvih
nije malo u svakodnevici dramatičnog sučeljavanja civilizacijskih
nasleđa u današnjoj Zapadnoj Evropi...
... Zato mi se i čini da je ova predstava - POREKLO SVETA, i po-
trebna i korisna, kako za prostore gde je nastala – za Nemačku,
tako i za naše balkanske zemlje, gde se sve više oseća neizbežna
potreba za učenjem tuđih običaja i stvaranjem prostora za njihovo
prihvatanje, da bi se izbegli sukobi koji vode u haos. Pozdravljam
ovakvo pozorište i nadam se da ima pozitivnih rezultata od svake
predstave – korak po korak, pa OKO SVETA! Čestitam!
Goran Cvetković,
pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta.
– Postoji, kao glavna pozorišna institucija Narodno pozorište
Kosova u Prištini, a zatim u svakom gradu - gradski teatri. Nacio-
nalni teatar ima neki repertoar dok gradska pozorišta, uglavnom,
slabo rade. Do skora su bili na budžetu ministarstva, a sada su na
gradskim kasama, što znači da su„skoro mrtvi“, ne rade ništa ili ako
po malo preživljavaju u pitanju su poluamaterski projekti, upoznaje
nas Neziraj sa stanjem u albanskom pozorištu koje kod nas gotovo
potpuna nepoznanica.
Po njemu, sem narodnog pozorišta jedini koji imaju neki reper-
toar su dve pozorišne trupe iz Prištine „Ćendra multimedija“ koju
vodi on i„Oda“ teatar.
– Nema puno produkcije i nema podrške nadležnih. Glavna po-
moć ide na projekte koji su od, takozvanog„nacionalnog interesa“
a šta je to za koga tačno - to je već drugo pitanje, zaključije Neziraj
kome ovo nije prvo gostovanje u Srbiji (ističe da se u Beogradu„već
osećaju domaći“) ali u Kragujevcu jeste.
– Na Beograd smo se navikli, a, ovde, se nadam da će publika bi-
ti otvorena za našu predstavu. U pitanju jeste politički teatar ali mi
nismo političari, ističe on.
Na pitanje da li je i on, kao autor, poput organizatora i selekto-
ra JoakimInterFesta ubeđenje da pozorište može da promeni svet,
iskreno odgovara:
– Mi smo odavno u to ubeđeni ali bitno je kako da ubedimo po-
litičare i ostale ljude. Ja verujem u moć pozorišta, zbog toga se i
bavim njime i mislim da su ovakve teme, koje otvaraju neka važna
pitanja oko nacionalizma bitne za čitavu našu regiju, inače, nema
nam spasa, otvoreno je iskren Neziraj.
Za razliku od njega glumac Bajruš Mjaku, koji tumači ulogu glum-
ca Dila, je već učestvovao na InterFest, pre dve godine u projektu
„Crveno“ rađenog po motivima proze Orhana Pamuka i u režiji Mar-
tina Kočovskog. Ta predstava je i pobedila na 6. JoakimInterFestu.
Lik koji tumači je tipičan nezadovoljni glumac koji samo pije,
ogovara i večito je nezadovoljan zbog uloga koje mu nisu dode-
ljene.
– Asambl sprema„Čekajući Godoa“ kada se pojavi državni funk-
cioner, političar iz vlasti koji im ponudi da učestvuju u predstavi po-
vodom proslave proglašenja nezavisnosti Kosova. Svi glumci i redi-
telj pristaju na rad u projektu koji im je ponuđen. Ja igram glumca
koji preko patetike hoće da da svoj doprinos proslavi nacionalnog
praznika, niko ne zna kada će da bude to proglašenje, a čeka se i
govor premijera, koji im niko ne daje do par sati pre samog progla-
šenja.„Moj“ glumac pomeša strane govora, počinje da improvizuje
i govori ono što nije napisano, iz stvarnog života, o smrti prijatelja
koji nije imao pare za bolnicu pitajući funkcionere i političare koji
sede u publici gde je pravda i kako poslanici imaju 20 puta veću pla-
tu nego glumac koji radi 40 godina, kaže on.
Za ovog glumca sa četrdesetogodišnjim stažom u albanskoj na-
cionalnoj drami iz Skoplja ova predstava je specifična.
– Za moje četiri decenije rada prvi put sam uključen u projekat
gde mi govorimo o sebi. Sve do sada smo govorili da su„oni“,„osta-

3. 9. oktobar 2013. 3
Večeras na repertoaru
Scena Joakim Vujić, sreda 9. oktobar 20.00
Kostolanji Deze Szinhaz, Subotica
SAM ĐAVO- PASS-PORT SZEGED/SEGEDIN
Reditelj: Urbán András
Dramaturg: Antal Attila
Kostimograf: Pletl Zoltán
Scenograf: Sinkovics Ede
Muzički supervizor: Antal Attila
Muzika: Dobó Rihárd
Koreograf: Seres István Pipu
Skulpture: Daniela Mamužić
Koprodukcioni partner: MASZK Egyesület
Uloge:
Csorba Kata, Mezei Kinga, Mészáros Gábor, Seres István Pipu
Predstava je drugi deo projekta „The per“ koji je finansirao
IPA Mađarska–Srbija prekogranični program.
O predstavi
Reč je o tri predstave koje govore o srpsko-mađarskoj granici
ili ti o životu ljudi koji žive na dve suprotne strane od zvanič-
ne granice između Evropske unije i Balkana. Procesu pozorišnih
proba prethodila je neka vrsta sociološkog istraživanja. Glumci
su istraživali život i kvalitet življenja ljudi s obe strane granice,
šta oni misle o sebi, o drugima, i jedni o drugima. Tokom in-
timnih razgovora tražili su odgovore na tzv. pitanja različitosti i
sličnosti u okvirima određenih zajednica i gradova, kao i u me-
đusobnim odnosima ljudi koji žive na prostorima koje preseca
granica.
O pozorištu
Pozorište Kosztolányi Dezső je osnovano pre osamnaest go-
dina, i trenutno je finansirano od strane Grada Subotice. Pred-
stave se igraju na mađarskom jeziku, a od 2007. godine postoji i
prevod na srpski. Pozorište se tokom vremena iskristalisalo kao
eksperimentalno, alternativno, tzv. umetničko pozorište grada,
prepoznatljivo po osobenom radu i estetici reditelja Andraša
Urbana. Trupa broji pet stalnih glumaca. Tokom proteklih godi-
na predstave su izvođene na raznim pozorišnim festivalima, ne
samo u regionu i u Evropi, nego i u Aziji, u Južnoj Americi; 2011.
godine u Indiji, a 2012 godine u Brazilu. Stalni je gost najvažni-
jih pozorišnih festivala kako u Srbiji, tako i u Mađarskoj, i na ra-
znim pozorišnim događajima u regionu, na primer u Sarajevu,
Ljubljani, i u Skoplju. U ovom pozorištu naglasak je prvenstveno
na savremenom studijskom radu koji se organski vezuje za real-
nost kako lokalnog, tako i globalnog života.
li“, „drugi“ - „takvi i takvi“ a sada po prvi put govorimo o nama, u
kojoj i kakvoj situaciji se nalazimo, do kojeg nivou u društvu je ko-
rupcija, ta večita tema na području čitavog Balkana, stigla u našem
društvu, koliko u svemu tome ima isprazne i opasne nacionalne pa-
tetike i patosa, smatra Mjaku.
Predstava„Let iznad kosovskog pozorišta“ je komedija o novom
Kosovu, koje opustošeno ratom, bedom, korupcijom i međunarod-
nim tutorstvom kome se ne nazire kraj, traga za sopstvenim putem
u budućnost, kažu sami akteri predstave čiju je beskrajnu duhovi-
tost i razigranost na sceni kragujevačka publika zasluženo nagradila
aplauzima.
Na razgovorima o predstavi na Velikoj sceni Knjaževsko-srpskog
teatra Danica Pajović, dramaturg, kao njihov voditelj upitala je auto-
ra Neziraja kako je izgledao rad na predstavi?
– Premijera predstave je bila 5. decembra prošle godine na sce-
ni Narodnog pozorišta a mi, bukvalno, dan ranije nismo bili sigurni
da li će nam biti dozvoljeno da je izvedemo. Dobili smo podršku
stranih ambasada, koje ismevamo u samoj predstavi, jer su ipak u
pitanju zemlje sa većom tradicijom u kulturi i umetnosti, gde se tač-
no zna šta je sloboda govora a šta ograničenje. Na premijeri je sala
bila prepuna, mahom je to u pitanju mlađa publika i njihova reak-
cija je bila fantastična. Naravno postojali su i ljudi koji su predstavu
okarakterisali kao „antinacionalnu dramu“ ili nam zamerali da smo
protiv nezavisnosti Kosova, ispričao je pisac komada, naglasivši da
je njegov cilj, kao i čitavog ansambla da„priča“ o korumpiranim po-
litičarima, nacionalizmu koji raste i odnosu vlasti i umetnosti a da sa
bavi nezavisnošću iz ugla za ili protiv.
Po Danici Pajović očigledno je da su se u radnu na ovoj predstavi
njeni autori i akteri poigrali sa motivima iz Beketovog„Čekajući Go-
doa“, Frejovog„Iza kulisa“ i Bulgakovljevog„Purpurnog ostrva“ a„let
iznad kosovskog pozorišta“ okarakterisala je kao neprestanu provo-
kaciju što je po njoj„pozorišno dobro i zdravo“.
– Ovo delo, bez obzira na majstorske rezultate u izvedbi, pre sve-
ga otvara društveni dijalog jer je dužnost umetnika da bude neka
korektura stvarnosti i vi ste nas počastili jednom izuzetnom pred-
stavom na čemu vam i čestitam i zahvaljujem, zaključila je voditelj-
ka razgovora Danica Pajović.
Za dramaturga kragujevačkog Teatra Mariju Soldatović sinoćnja
predstava je prijemčiva, čista, pitka i ostvaruje zavidnu komunikaci-
ju sa publikom, dok je za Gorana Cvetkovića, selektora festivala to
trijumf pozorišta.
– Kragujevačka publika je pokazala koliko se razume u pozorište
a moja ideja o sloganu festivala„Živeti sa drugima“ baš je„proradi-
la“ je na najbolji način. Barijere su se spustile i susreli su se ljudi koji
imaju šta da kažu jedni drugima. Predstava je univerzalna i može se
igrati u čitavom svetu jer u njoj trijumfuju umetnost i ljudsko na-
dahnuće. Ponosan sam i srećan što se ovaj pozorišni čin dogodio
sada i ovde, završio je svoj izlaganje puno emocija Cvetković zaklju-
čivši: „Veliko veče, veliki trenutak za istoriju pozorišta, nezaboravni
momenat kojeg ćemo se svi sećati čotavog života. Barem ja!“.

4. 4 JoakimInterFest 2013
Osmi JoakimInterFest - 7. do 15. oktobra
ŽIVETI SA DRUGIMA
Selektor
Goran Cvetković
Žiri
Goran Marković, reditelj
László Keszég, reditelj
Vladimir Milčin, reditelj
Voditelj okruglog stola
Danica Pajović, dramaturg
Vizuelni identitet
Srđan Stevanović
Urednik štampanih izdanja
Zoran Mišić
Nagrade
Joakimova nagrada za najbolju predstavu
Joakimova nagrada za režiju
Joakimova nagrada za glumu
Joakimova nagrada za vizuelnost
Joakimova specijalna nagrada
Za izdavača
mr Vojo Lučić
Scena Joakim Vujić, ponedeljak 7. oktobar - 20 sati
POREKLO SVETA - Stadthteather Ingolštat, Nemačka,
autor Soren Voima, režija Knut Weber
Scena Joakim Vujić, utorak 8. oktobar - 20 sati
LET IZNAD KOSOVSKOG POZORIŠTA - produkcija
Quendra multimedia, Priština, autor Jeton Neziraj,
režija Blerta Neziraj
Scena Joakim Vujić, sreda 9. oktobar - 20 sati
SAM ĐAVO-PASS-PORT/ SZEGEDIN - Kostolanji Deze
Szihnhaz, Subotica, reditelj Andraš Urban
Scena Joakim Vujić, četvrtak 10. oktobar - 20 sati
KUHINJA - Narodno pozorište Republike Srpske, Banja
Luka, autor Piter Handke, reditelj Mladen Materić
Scena Joakim Vujić, petak 11. oktobar - 20 sati
SKRIVENE STREPNJE - Šabačko pozorište, Šabac,
autor Alen Ejkborn, reditelj Primož Bebler
Scena Joakim Vujić, subota 12. oktobar - 20 sati
GREBANJE ILI KAKO SE UBILA MOJA BAKA -
Bosansko narodno pozorište, Zenica, BiH, autor Tanja
Šljivar, reditelj Selma Spahić
Scena Joakim Vujić, nedelja 13. oktobar - 20 sati
IZBRISANI - 25.671- Prešernovo gledališče, Kranj,
Slovenija, autorski projekat, reditelj Oliver Frljić
Scena Joakim Vujić, ponedeljak 14. oktobar - 20 sati
ELIJAHOVA STOLICA - Jugoslovensko dramsko
pozorište, Beograd, autor Igor Štiks, reditelj Boris
Liješević
Scena Joakim Vujić, utorak 15. oktobar - 20 sati
Predstava u čast nagrađenih
OPSADA I PAD KONSTANTINOPOLJA 1453 -
Produkcija Dunavfesta i Knjaževsko-srpskog teatra
Kragujevac, adaptacija Gorana Markovića
Prateći program festivala
Galerija Joakim, ponedeljak, 7. oktobar - 19 sati i 30 minuta
Otvaranje izložbe umetničkih fotografija na temu„ŽIVETI
SA DRUGIMA“
Scena Ljuba Tadić, sreda, 9. oktobar - 18 sati
Javno slušanje radio reportaža„MEDALJA“ i„KRUPA“,
autora Tomislava Santrača
Scena Ljuba Tadić, subota, 12. oktobar – 18 sati
UMETNIČKO VEČE SA VLADIMIROM GOJEROM
Scena Ljuba Tadić, ponedeljak, 14. oktobar - 18 sati
VEČE SA GORANOM MARKOVIĆEM i promocija njegovog
romana„MALE TAJNE“ u izdanju„Klia“. Razgovor vodi Zoran
Hamović
Zgrada Uprave grada Kragujevca, sala 105, utorak, 15.
oktobar - 12 sati
Debata na temu„KULTURA I EU INTEGRACIJE“
Galerija Joakim, utorak, 15. oktobar - 19 sati i 30 minuta
Otvaranje izložbe plakata sa konkursa magazina„Lice ulice“
pod nazivom„SIROMAŠTVO RE: AKCIJA“