takmicenje

1. ХИДРОСФЕРА

2. • Светски океан и његова хоризонтална подела
• Светски океан заузима 71% површине Земље и
обухвата 97,2% воде целе хидросфере.!
• Својства морске воде
• плава боја, салинитет и провидност.
• Та својства су променљива, у зависности од
географске ширине, дубине воде, доба дана,
близине речних ушћа и др.
• Главно својство морске воде је салинитет ,који
се смањује од екватора према половима.
Просечно износи 35 %о (промила), што значи
да је у 1 kg морске воде растворено 35 g соли.

3. • Светски океан је рашчлањен континентима
и острвским низовима на четири засебна
океана, - Тихи, атлантски, Индијски и
Северни ледени

4. • Делови океана уз ивичне делове копна, уоквирени острвима,
полуострвима или узвишењима подводног рељефа, називају се
мора.
• Она заузимају 18% површине Светског океана и 10% његове
запремине. Има их осамдесетак, а разврставају се на
средоземна, ивична и међуострвска.
• Средоземна мора могу да буду унутар једног континента
(интраконтинентална), као што су Јадранско, Балтичко и
Персијско, или између обала више континената
(интерконтинентална), на пример Средоземно и Црвено море.
• Ивична мора се већим делом својих обала наслањају на
континенте. У ивична мора спада већина мора у Северном
леденом мору као што су Чукотскои Бофорово море.

5. • Сва мора и океани међусобно су повезани.
Негде су спојени уским воденим сужењима
која се називају мореузи или теснаци. Тако
Гибралтарски мореуз спаја Средоземно море с
Атлантским океаном, а раздваја европско од
афричког копна, док мореуз Босфор спаја Црно
и Мраморно море, а раздваја европско и
азијско копно.

6. • Осим природних морских пролаза, постоје
и вештачки пролази – канали који повезују
мора и океане. Између Средоземног и
Црвеног мора прокопан је Суецки канал, а
између Карипско мора и Тихог океана –
Панамски канал.

7. • Обала је узан појас поред мора који одваја морску од копнене
површине. Обале континената ретко се пружају праволинијски.
Обично су разгранате и разуђене мноштвом залива, острва,
полуострва, земљоуза и ртова. Одступање обале од праве линије
назива се разуђеност обале.
• Мањи делови морске површине, плићи или дубљи, увучени у
копно називају се заливи. Они се разликују по свом настанку,
величини, облику и значају. Неки заливи настали су продирањем
мора у дугачке и дубоке долине настале радом ледника. Такви
заливи називају се фјордови, а карактеристични су за обале
Норвешке. Када заливе од мора одвоје пешчани наноси – настају
лагуне, врсте приморских језера. Левкасти заливи настали
потапањем речног ушћа називају се естуари.

8. • У поређењу с континентима острва су мањи делови копна
окружени са свих страна водом. Она чине више од 6% копнене
површине Земље. Деле се на континентална и океанска.
Континентална острва су некада била делови континената. Таква
су највећа острва на свету – Гренланд, Калимантан, Мадагаскар и
др. Океанска острва су вулканског или коралног порекла. Јављају
се и појединачно, али чешће у групи која се назива архипелаг.
Бројни архипелази су у Тихом океану.
• Полуострва су делови копна (континената или острва) који
изразито и далеко залазе у океан или море. Највеће на свету је
Арабијско полуострво. Наша земља се налази на Балканском
полуострву.

9. • Најистуренији делови копна који залазе у
океан или море називају се ртови. Они су
најчешће изграђени од веома чврстих
стена.
• Најпознатији су ртови који представљају
крајње тачке континената: Рт Хорн (Јужна
Америка), Северни рт (Европа), Рт
Чељускин (Азија), Рт добре наде (Африка) и
др.
• Од свих континената најразуђенију обалу
има Азија (односно Евроазија), док су
обале Африке најслабије разуђене.

10. •
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Кретање морска воде
морска мене – плима и осека
на сваких шест часова, у времену 24 сата и 50 минута
привлачне силе месеца и Сунца
Месец привлачи воду ствара испупчење
млад и пун месец – највећа плима
морске струје – спорије од река, али преносе велику
количину воде
Топла Голфска струја преноси 20 пута више воде него
све реке на Земљи
Хладна Хумболтова или Перуанска струја – западна
обала Ј. Америке
покрећу их стални ветрови, ток се поклапа са правцем
тих ветрова.
морски таласи
честице воде се крећу кружно

11. • Шта су подземне воде? Од чега потичу?
• Потичу од падавинских вода, која продире кроз Земљину кору
гед попуни поре и међупросторе у шљунку и песку, шупљине у
крашком подземљу и пукотине у другим стенама.
• Неке стене пропуштају воду – кречњаци, а неке неке задржавају
– глине и тврде стене.
• Над слојевима вододржљивих стена, задржава се падавинска
вода, вода из река и језера – издан. (горњи ниво издана –
нераван и променљив).
• - Извор – место где подземна вода избија на површину
• - Артешка вода – вода стиснута између два вододржљива слоја
(пуст. обл.), бушењем дубоких бунара
• - Минералне воде – подземне воде растварају минералне
материје од којих се састоји Земљина кора, кроз дубоке повшине
избијају на површину Земље.

12. • - Реке
• - Извор –реке Градац (код Ваљева) – јако
врело
• Скадарско Језеро – извор Бојане
• Спајањем – Дрина – Пива и Тара – код
Шћепан поља
• Облик ушћа – естуари и делте
• Река рачва и таложи велику количину
наноса
• Равничарске реке које се уливају у плитка
мора на местима без јаких морских струја

13. • Меандри – по реци Велики Мендера у Малој
Азији, доњи токови (Дрина, Тиса, Сава и
Морава).
• Речни систем – река са својим притокама
• Речни слив – територија са које вода са
површине и подземним путем дотиче у један
речни систем
• Речна мрежа – све реке на једној територији.

14. • Водостај – ниво воде у реци у тренутку
осматрања (cm)
• Протицај – количина воде која протиче
коритом реке – није постојана (m3/s)
(колико воде у 1 секунди протече речним
коритом на неком месту)
• Лед на земљи – 10% копнене површине,
кад би се отопио, порастао би за 60 m ниво
светског океана у облику ледника и
ледених покривача
• Вода – 1,7% у облику снега и вода (70%
слатке воде)

15. • 1,7% површине копна (= површини средоземног
мора) (скоро 2% - Финска)
• Финска – преко 100 000
• Удубљења у купну испуњена водом, језерске
котлине – добија воду од падавина, подземних
вода и од река.
• Скадарско језеро губи воду – притока Морача и
отока – Бојана; Каспијско језеро – без отицања,
воду губи испаравањем,

16. • Према постанку језерског басена:
• Тектонска – у котлинама спуштеним дуж дубоких
раседа – Бајкалско, Тангањика;
• Ледничка – вода попунила удубљења која су за
собом оставили ледници;
• Вулканска – кратери угашених вулкана, који су
испуњени падавинском водом;
• Речна – напуштени меандри равничарских река
Обедска бара.
• Вештачка – преграђивањем речних токова од
стране људи.

17. • Мочваре
• вода губи испаравањем,
• где су котлине засуте наносом, долази до
смањивања површине и дубине.
• Делови копна засићени водом, са посебним
растињем и слојем тресета.
• Зарастање услед издизања нивоа подземних
вода, накупљања падавинских вода на
вододржљивој подлози која је близу површине
или због изливања река. Већу површину на
Земљи нрго сва језера заједно.