1. Религијске установе и организације
Основни облици религијског организовања: култ, секта, деноминација, црква
Култови су мале верске заједнице, веома индивуализоване и слабо
повезане, чији чланови немају чврсто дефинисана веровања.
Култ обухвата и практичну и духовну страну религије и почива на
обожавању или обоготворавању:
- предмета
- бића из природе
- душа или духова предака
(нпр. мошти светаца, гробови, крсна слава)
• Карактеристичан је за политеистичке религије, али
се јавља и у монотеистичким религијама
(нпр. обожавање Кабе, обожавање икона)

2. Oсновне одлике су:
• не постоји формална организација (црква)
• вођство је неформално – постоји харизматски вођа
• нема формалног учлањења, за припадност довољно прихватити
веровање
• дозвољено је улажење/излажење по жељи
• припаднике култова је исправније назвати следбеницима неке идеје
• висок степен привржености следбеника
• нема развијене теологије, етичких начела, сталних обреда
• нема строге социјалне контроле
• поглед на свет је езотерички или окултни

3. Кивот са моштима светог Василија Острошког

4. • Секта је мања верска заједница следбеника неког учења, која тежи
унутрашњем савршенству и успостављању непосредних личних односа
међу својим члановима.
• лат. secare – сећи, одвајање, цепање
• лат. sequi - ићи за неким, следити, пратити траг/пут
• Секте постоје од када и црква, а настају због:
- отпора према цркви
- друштвених промена

5. Одлике:
• је мала и маргинална, чврсто интегрисана заједница верника
• није хијерархијски организована
• нема професионално свештенство ни плаћене службенике
наглашава се да су сви чланови свештеници, проповедници
• aуторитет се везује за харизматског вођу
• секте не праве храмове, већ изнајмљују просторије за своја окупљања
• добровољна верска заједница
• услови за чланство - могуће је бити изопштен
• односи између чланова секти су лични
• секта контролише понашање чланова путем обичаја и навика
• обред је спонтан и неформалан
• негативан став према богатству и луксузу (посебно цркве)
• незаинтересоване су за политику
• није универзална већ партикуларна - своје истине упућује изабранима,
верској елити
• теже да се развију у цркву
• уколико је став друштва према секти негативан, она ће вероватно увек остати
само секта или ће ишчезнути временом.

6. Horusovo oko (Sunčevo oko) ili Wedjat,
jedno od najpoznatijih mitskih simbola u
starom Egiptu. Prema mitologiji riječ je o
oku sokola iz kojeg izlaze dvije suze - ljudske
duše (ljudi).
Budući se je oko wedjat imalo simboliku
stvaranja, vjerovalo se da ima i moć
iscijeljivanja, pa je zbog toga bilo jedan od
najpopularnijih talismana u Egiptu. Egipćani
su vjerovali da wedjat može izliječiti
dijelove tijela na koje se stavlja. Ujedno ono
je imalo ulogu magijske zaštite od loših
utjecaja.
U nekim od pogrebnih tekstova javlja se kao
zasebno božanstvo.
Prema mitološkoj priči, u sukobu bogova
Horusa i Seta, Horus ostaje bez jednog oka
(simbolika pomrčine), a nakon pobjede na
Setom prinosi svoje oko Ozirisu.

7. Ред источног храма

10. Нови религиозни покрети
Обухватају нове секте и култове, који бујају од почетка 1950-тих година.
Припадају им разне групе, од духовних до оних за самопомоћ. Нуде неку
врсту одговора на питања која су религијске, духовне и филозофске природе.
Многи су проистекли из традиција великих религија, док су други настали из
традиција донедавно непознатих на западу. Неки су створени од
харизматских вођа које управљају њиховим активностима. Поједини НРП су
квазирелигијске природе.
Пример су Муновци, Божија деца, Силва метод, сајентологија, Харе Кришна,
Трансцендентална медитација, New Age, Растафаријански покрет, итд.
Нови религиозни покрети су резултат демократизације западног света и
развоја либаралног друштва.
Основне одлике: егзотично порекло, нова култура начина живота, ниво
ангажованости друкчији од оног у традиционалном црквеном хришћанству,
харизматске вође, углавном млади следбеници у великој мери привучени из
боље образованих слојева друштва, као и из средње класе, социјална
упадљивост, међународно деловање.

11. • Деноминације су религијске институције које се oдређују као секте
које су се “помириле” са друштвом – стабилизоване секте
• Имају елементе и секте и цркве.
• Најпознатије деноминације су адвентисти, баптисти, методисти,
Јеховини сведоци, пентекосталци, итд.
• Реч деноминација такође значи и
вероисповест.

12. Одлике деноминације:
• велика група верника
• има хијерархију и професионалне, плаћене свештенике
• истиче индивидуализам – циљ је лично спасење
• друштвено је прихваћена
• не одбацује друштво већ прихвата владајуће норме, правила и друштвене
вредности
• толерантна је према другим верским заједницама
• одсуство универзализма
• постоји формални поступак за пријем чланова, али не и за избацивање
• њени чланови долазе из свих друштвених слојева (али, углавном из
средњег)
• нису строге према забрани одређеног јела, пића, одеће
• заступа одвајање цркве од државе
* неке деноминације почеле су свој живот у облику секти, али су се морале
отворити да би се одржале (калвинисти, адвентисти, баптисти, калвинисти,
евангелисти, лутерани)

14. • Црква је формална институционализована заједница великог броја верника
одређеног религијског правца, заснована на заједничком верском учењу
(догма) и јасно израженој хијерархији плаћених свештеника.
Одлике цркве:
• припадност по рођењу, ређе преобраћењем
• сложена хијерархија и централизација управљања
• професионално свештенство (школовано), којем су подређени верници
(лаици)
• негује харизму
• формализован обред
• преносилац је светих тајни са монополом спасења (изван цркве нема
спасења)
• спасење се задобија путем божанске милости, а не кроз индивидуални напор
• универзализам
• религијским нормама регулише понашање верника
• црква се позитивно везује за државу и друштво
црква има важне интегративне, политичке, правне и идеолошке функције у
глобалном друштву